Sicilija
Najveće i najživopisnije ostrvo Mediterana. Pripada Italiji. Meni poznato najpre po mafiji, zatim po Etni....sve ostalo sam spoznala ovde, obilazeći ostrvo.
Maršruta nam je otprilike bila ovakva:
1.sicilijanska vina
2.sicilijanska sela
3.Taormina
4.Kastemolo
5.Etna
6.Katanja
7.Monreale
8.Palermo
9.Mesina
Simbol Sicilije je Trinakvija-ima tri noge koje predstavljaju tri rta-Palermo, Kataniju i Mesinu, dok je u središtu lice boga Apolona. Maska Sunca takodje je simbol ostrva. Naravno, suvenira sa Trinakvijom ima na svakom koraku.
Kad sam već pomenula suvenire, ima dosta marioneta ( čitaćete u nekom od blogova o njima), zatim stvarčica sa slikama iz filma Kum, vulkanskih kamenčića oblikovanih u figurine.
Sicilija je poznata po plantažama narandži i limuna, vidjali smo ih na svakom koraku. Narandže čak možeš brati na ulici, posto su ulični drvoredi uglavnom pomorandže.
Ali ne prave od badema samo marcipan. Poznati su i po vinu od badema, koje doduše vise liči na liker. Dosta je slatko, i naravno dominira miris marcipana.
Bademi se za par eura mogu kupiti u ljuskama, ali od jednog kilograma badema, dobićete samo trista grama očišćenog jezgra.
“Badem u cvetu“ je jedan od najpoznatijih folklornih festivala. Održava se svake godine u Agriđentu, početkom februara kada zbog povoljne klime počinje rano cvetanje badema. Tokom festivala pripremaju se jela i kolači sa bademom. Gostuju folklorni asambli iz čitavog sveta.
Sladoled je prelep. To je jedan od specijaliteta Sicilije, a kažu da je nastao tako što je dovožen led sa Etne, dodavano mu je voće i tako su napravili sladoled. U letnjim mesecima isitnjeni led sa voćem glavni je specijalitet Sicilije. Ja sam uživala u sladoledu od crne čokolade. Divan, predvan, veoma intenzivan ukus.
Sicilijanska kuhinja zasniva se na mnogo testa i povrća. Videli smo najraznovrsnije testenine, koje se verovatno pripremaju na drugačije načine od onih na koje smo navikli. Plavi patlidzan je svuda i u svemu, zatim tikvice i paprike. Testenina di Nero je jedna od najpoznatijih.Za obilje sjajnih slatkih zalogaja na Siciliji uglavnom su zaslužni Arapi i njihova stogodišnja vladavina tim ostrvom. Naime, oni su sa sobom doneli šećernu trsku, a samim tim i šećer na Siciliju. Sicilijanski slatkiši su svet za sebe, jer su upečatljivo obeleženi arapskim uticajem, a opet autentični i danas omiljeni širom sveta.
Većina jela koje danas prepoznajemo kao sicilijanska potiču od nečega što je bilo sirotinjska kuhinja. Na Siciliji je uvek bilo obilja i bogatstva, ali za malobrojnu elitu, dok su svi ostali morali da se snalaze sa onim što su im priroda i seosko domaćinstvo dali. Melanzane parmigiana, caponata, involtini di melanzane, involtini, pennette all’isolana su sicilijanski klasici koji su u stvari nastali kao odgovor na nemaštinu.
I, na kraju, ono što najviše karakteriše Siciliju i sve vezano za nju je Etna, najviši živi vulkan u Evropi, sa nadmorskom visinom od 3.340 m, na prostoru od oko 1.250 km2. Vulkan se uvek povezuje sa grčkom mitologijom, sa bogovima Eolom, Hefestom, kiklopima. Danas ima četiri aktivna kratera i još puno malih, gde izviru dve velike reke Simeto i Alkantara. Čini deo prirodne scenografije u grčkom pozorištu u Taormini.
