GRADITELJ I VIOLINA-Dzon Markeze
1/22/2015
Violina izaziva u čoveku nešto što ni jedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo, puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Gradjenje violine rukama jednog čoveka, od početka do kraja, takodje je jednako čudu.
Čarobna kutija-Ovo je priča o umetničkom zanatliji na vrhuncu karijere, koji mi je dopustio da pratim njegov pokušaj da izgradi muzički instrument koji bi možda mogao da nadmaši delo čoveka za koga mnogi misle da je najveći majstor svih vremena. Majstor se zvao Antonijo Stradivari i umro je pre vise od 250 godina.
Pisac knjige počeo je da prati graditelja violine, Sema Zigmundoviča u njegovom podvigu gradjenja violine-po njegovim rečima gradjenja čarobne kutije-akustički najsavršenijeg instrumenta.
Lautar-Čarobna kutija je manja od kutije za hleb i beskrajno složenija, sastoji se od najmanje 68 razlicitih delova. Graditelji violine se jos nazivaju i lautari. Violina kakvu danas poznajemo pojavila se sredinom 16.veka.
Stari momak-Stradivarijus je bio pravi patrijarh celog svog zivota. Njegova deca se nisu nikad iselila iz doma. Bio je teška osoba, ali je u svemu što je radio bio izuzetno analitičan i u njegovom radu bilo je malo čega slučajnog. Živeo je u Kremoni u 17.veku, i izuzetno se obogatio gradjenjem violina.
Violinist-Violina i viola su jedinstvene medju muzičkim instrumentima po tome kako ih svirač čuje. Na primer, kad ja sviram trubu, zvuk izlazi s njenog kraja, udaljenog oko 60 cm od mene, i usmerava se prema spolja. Svirači su više obavijeni zvukom, ali on obično izlazi na izvesnoj udaljenosti od njihovih ušiju.Čak i violončelo i kontrabas imaju zvučno središte koje počinje na sredini muzičarevog tela. Ali kod violine,prvi talas zvuka, od spuštanja gudala na žicu do izbijanja zvuka iz drvene kutije, počinje nekoliko centimetara ispod gudačevog levog uha. Stepen brzine i bliskosti vrlo je visok.
Pravi vibrato na instrument se dobija u saglasnosti sa veličinom i elastičnošću vrhova prstiju, kao i sa količinom vlage na koži.
Mi koji sviramo limene gudačke instrumente često sumnjamo da gudači na nas gledaju kao na muzičke neandertalce.
Drvo koje peva-Podjimo od jedne datosti:imate trupac. Napravite violinu.
Dobro zvučno drvo za violinu visokog kvaliteta ne pada sa neba. Osobine drveta sigurno će usloviti osobine zvuka. Priroda violine leži u materjalu od koga je napravljena.Najviše se koriste dve vrste materjala-smrekovina i javorovina. Neki smatraju da smrekovina mora poticati sa velikih visina i lošeg tla-da drvo koje je moralo teško da se bori za opstanak navodno ima veće šanse da odgovori teškim zahtevima proizvodjenja muzike. Neki idu tako daleko i preporučuju da se koristi drvo isključivo onog dela stabla koje je okrenuto jugu,i to stabla koje je raslo na južnoj strani brda.
Tradicija i lična nadarenost-Oblik violine-te senzualne, ženstvene obline ramena, struka i bokova-proizvod je dugotrajne isprepletenosti intelekta, praktičnosti i čak pomalo misticizma.
Bah i muke sa recima-Naučnik Vilson jednom je za Bahovu misu u H-molu napisao da zvuči kao da svi ljudi na svetu istovremeno razmišljaju. U poredjenju sa tim, dela za solo violinu jesu dela jednog usamljenog genija.U delima za solo violinu Bah obično dozvoljava da se svira jednolinijska melodija, ali često koristi i mogućnost instrumenta da svira više nota istovremeno.To se postiže prelaženjem gudala preko dve ili tri žice istovremeno.
Sve više o sve manjem-Nema mnogo grubih varijacija u oblikovanju violine, ali postoji priličan broj manjih, koje može da prepozna samo neko ko se stvarno razume.
Šta uopšte znamo-zanimljivo je da ni pravi muzički stručnjaci u pojedinim slučajevima nisu mogli da razlikuju melodiju nastalu na kvalitetnoj i na manje kvalitetnoj violini, te je pitanje da li su stvarno dobre stare violine ili je to samo mit nastao u prošlosti?
Idemo u Kremonu-Pisac je odlučio da poseti Kremonu ne bi li pronašao nešto o Stradivariju što bi mu pomoglo da odgonetne njegovu tajnu. Nazalost, sva prošlost Kremone bila je izbrisana.
Jedino što sam u Kremoni mogao da osetim od Stradivarijusovog duha bio je duh praktičnosti i prakse.Bio je to duh koji je nadahnjivao čoveka da sedam ili osam decenija radi isti posao, svakog radnog dana, ograničen zanatskom tradicijom koja je, paradoksalno, u isto vreme značila potpunu slobodu da se eksperimentiše.
Lakovi i vrlo neobične tajne-Za graditelje violine lak je kao seks ili novac: glavna osobina nečije ličnosti, koja se samo nje tiče.
Vekovima su graditelji eksperimentisali sa lakovima, i uglavnom svaki ima neku svoju smesu koju čuva kao tajnu, ali tajna je ustvari da nema tajni, jer lepota zvuka violine nije zavisila od toga.
Isporuka-Sem Zigmundovič je vrlo praktičan zanatlija, koji shvata da njegove musterije žele da njihovi instrumenti izgledaju kao stari i poštuje tradiciju svog oca perioničara da je mušterija uvek u pravu. Antikvizovani instrument ima svoju ličnost i zanimljiviji je za oko nego novi, savršeno lakovani instrument.
Šta se čuje ispod uha-Svako ima svoj zvuk.Tako da ako na istom instrument svira desetoro ljudi, on će svaki put zvucati različito. To je puka istina za violinu, ali čak i za klavir, gde čovek na neki način udara prstima po mehanickoj napravi.
Tradicija se ne može naslediti, a ako želite da je naučite moraćete da uložite mnogo truda.
|
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.